Lonac sudbine
Kuham riblju čorbu
(bez ribe)
u polušupljem
zagorjelom loncu
dok u obližnjoj krčmi
bezglavi čardaš
svira violine bez žica.
Vlaga u zidovima kuće
upotpunjuje pukotine
mog prohujalog života
zajedno s mirisom kiselog graha
vraćajući me
krvavom Porajmosu
na krilima ucviljenog vjetra.
Dželat mi otkida glavu
bez ikakvog razloga,
a oči mi iskaču
i kotrljaju se prašnjavim drumom.
Dok moja braća i ja
putujemo putem bez povratka,
krv mučenika,
bezimenih tijela,
doziva mir i hrani ljude bez očiju
iz zagorjelog lonca sudbine.
.jpg "Nada")
Grozna dejstva; težka pesem ...
Naučika sem se nekaj novega: porajmos! Hvala!
Hvala Nado na pažljivom čitanju i razmišljanju!
Ivan
Toliko videnega - pa še vedno toliko slepote! In zato so pesmi, ki morajo nastani! Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Milane, hvala na lijepom komentaru i podčrtanki!
Ivan
Komentiranje je zaprto!
