U SVE NAŠE DANE
Uvijek je kišilo kao s druge strane
nekog proljeća
Slušali smo disonantne korake
nedoživljenog dana
Otvarali rane otvarali srca
prema beskonačnostima
Noć je lijegala po nama
kao dalek i pritajen život
kao val što vid i sluh preplavljuje
Ko je u sablasnim uglovima
ponavljao uzdahe rastanaka
Ko je o ljubavi o razumijevanju
o uspjehu pisao roman
nismo znali jer nismo
znali čitati ko će imati uho
za sve naše šapate i srce
za sve naše daljine
ko će imati kalendare
za sve naše čežnje
dlanove za naše počinke
vjetar za naše klasje
osmijeh kad kišilo je
kao vječnost i jutra
u kojima ćemo isplakati
sve naše noći
Mirko Čudovito
Tvoja romantika je kot bi se
Zlila v pravi občutek.
Lepo nedeljo ti želim,Irena
Počašćen sam Tvojim osvrtom i pažnjom.
Hvala najljepše!
Pesem, ki pada v slutnjo samote. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Komentiranje je zaprto!
