JUTARNJA
Rekao si: Gle, jutro je ukralo
boju tvog oka.
Tom smiješnom udvaranju
smiju se stabla obližnjeg vrta
svakim listom svojim.
Na terasi,
ogrnuta plahtom,
osluškujem valove.
Dođi, okrijepi se u meni.
Zovete me svaki sebi,
More i Ti.
Okrećeš se na drugu stranu, kradeš mi jastuk
i udišeš miris kristalića soli s moje kose,
sretnih, što dijele ove trenutke s nama,
zahvalnih za ovaj lijepi dan.
Zahvalnost za lijepi dan! Da, takva me misao unosi u pjesmu koja kaže: Dobro je, iako te nema i ostao si samo u reminiscencijama.
Divno napisano! Zapravo ja sam tako doživio ovaj veoma lijep uradak.
lpm
Hvala Mirko, rado se vraćam u to jutro, barem u pjesmi….
Lp
Anka
Čestitke k nostalgični pesmi tudi z moje strani,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
