Bila je to obična večera 

Reklo bi se

Običan trud oko posuđa i začina

Ali kada sam joj prišao sasvim blizu 

Red stvari se urušio do poslednjih tančina

Zaboravila je nameru

Zaboravila je vatru

I so i vodu

I da je ikad postojala 

I kako među prstima da nađe pravu meru

Opisala je pun krug oko sebe

Zaboravljajući šta traži

I gde se nalazi

Kao kazaljka koja se otkači

Na velikom časovniku gradskog trga

U neku užarenu ponoć ili obično letnje podne

I taj osmeh što je usledio...

Večera je ostala nedovršena

Kao kad izgubiš misao

U sred rečenice

Kao neostvareno obećanje

Sitno seckanog mesa

I starog mlina

Pod čijim se žrvnjom melju zrna pšenice

Željko Medić Žac