Odsustvo Istine
Tvrdoglavo čuvam odsustvo istine
I mislim da sam prevario noć-
Koja se sakrila u čaši laži.
Ako opet izgovorim da ne postojim
Da li će proleće doći brzo,
Između mene i tebe zelena ravnica
Okićena žutim maslačcima ulice.
Sledeći put molim te budi iskrena,
Da crni ugarak zemlje nije beo sneg
Po kome se sakupljaju plavi golubovi.
Preplašeni što se brinem za tebe-
I jedno malo dete u kući zaborava,
Odsustvo istine zna mnogo da zaboli,
Kada si upravu a niko te ne razume!
zdravo.
imaš, meni, neku težku dialektiku. istina je majka, a to svaki pravi otac i želi da podnese.
a ono, kako je rekao neki učitelj, nemoj nikad u ništa da se kuneš, lako je reči, ali potečiće krv i istina postaće zbilja. to nam se dešava.
prekinuli me telefonom i sve što pišem izgleda bez veze.
pozdrav,
m.
Imam u razredu jedno dete autisticno i sve sto mu se desi samo ja razumem, svet ne. Ljudi su hulje i poltroni. Niko ne voli nekoga koje deferent, tako je nastala pesma.
AS.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Srecko Aleksic
- 12. 03. 2026 ob 12:55
- Prebrano 118 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 9.97