Bosna se tobom ponosi,
a svojataju te i Hrvati i Srbi.
Živećeš večno
sa svojim delima i u njima,
a mi s tobom
počastvovani što si iznedrio
„Na Drini ćupriju“
i ovekovečio Višegrad,
nebrojane varošice i sela,
običnog čoveka
i građanina sveta.
Marljivo si pisao i stvarao,
živeo burnim životom
i zadužio svet svojim genijalnim stvaralaštvom.
Mašta ti je sledila putokaze,
a sada vetar nosi tvoju živu reč,
dok ti glas još traži sopstvenu jeku.
Pedeset je godina prošlo
od tvog poslednjeg daha.
Nedostaju nam dela
koja nikad nisi napisao.
Dok počivaš u miru,
niko ne zna hoće li se i kada pojaviti
neko ko će poneti dalje tvoju kreativnu baklju.
Mnogi te htedoše dosegnuti,
ali su daleko zaostajali za tobom.
Trčim kroz gomilu
tražeći te
i pitajući se hoćemo li se sresti.
„Na Drini ćuprija“ je večna.
Višegrad sniva na obalama
drevne ćuprije,
a zvezde svedoče o tvojoj slavi,
dok me njihova svetlost obasjava
i dok me Andrićgrad budi
iz maštarije.

Ivan Gaćina