gledam

i slušam

crv ljubomore i zavisti

nad punoćom tvoje duše

bože

zbog tvog zmijskog jezika

adam pobeže iz raja

u lice reći će ti

kako si lepu jabuku nacrtao

tako sočnu i punu života

a na drugoj strani

svoje basnoslovne knjige

a šta kad je probuši crv

kad se smežura

padne i propadne

sve u istom paketu

ne stidim se više zmijska glavo

reći ti u ksiht

mrš u …

iščupat ću ti zmiju iz tvog srca

od tvoje pakosti

celi bi svet trebao postati jalov

sve plemenito izumreti

zato 

anđele

kad osetiš njen otrov u svom srcu

a bogami i njegov

seti se onog

koji sedi sam u sobi

bez prozora i vrata

star i neugledan

pod vedrim nebom

s debelim

hladnim pivom u ruci

i čuva te u srcu

seti se

na proleće

kad zacvrkutaju ptice

kad promeni kožu

izađe iz rupe

i počne ponovo

ssss ssss ssss

miko