Tvoje su usne kao med 

koji se lije na čaši sećanja,

ova je soba pomalo plišana

ušuškana u saten platno,

miriše sapun od lavande-

i opojnog mirisa citrusa,

tu u uglu sobe na domah

svih mojih osećaja i potreba.

da ti pripadam iz srca ceo-

volim te , voliš me to nije lako-

kada skazaljke polako dodiruju časovnik.

pst, pst ponoć mi gleda u sliku nedodira,

ta purpurna mesečina i obala njenih bokova

miluju zvezdane noći na steni od kamena.

Samo kada bi znala ova bi pesma stala,

u svaki tren tvoje bujne mašte i mirisa.

Sledeći put oslikaj četkicom boje-

purpurne trešnje na prozoru mansarde.

Srecko Aleksic