pristala je

biću tvoj mir 

a ja sam zaključao srce

izdigao se nad trnje

i skalpele duše

da ne bi ranio njenih krila

govorio joj

ne brini

otvorit ću firmu 

rajčice kod stanka

i bit ću drzak za oboje

srećo moja

plakala je kradom

da on je lud

kočije su mu se pretvorile u tikve

a ispod postelje mu pepeo

plakala je

bojana

izgrizla mi usne do krvi

i tražila nekog dvocevkom

po šljiviku

vikala krepo morto od tog vina

bojana

koju nisam voleo ludo

nego kao oko u glavi

ali

anđele

dukat moje sreće

zaključao sam srce

ostale su samo reči

bojana

tamo među brdima 

pokrivenim snegom

belim kao tvoje grudi

miko