pozdrav, mirko, danas zvučiš kao sunčan dan. 

da su sva srca pretežka i zrela za kerbera osim srca zaljubljenih, to mi je nekako bila ideja. uz strah, da bi protagonist i sam mogao biti previše za svog anđela, slatku curicu, koja ga diže prema nebu. sukladno onoj priči o anđelu, koji je podigao mnogo ljudi, ali je poslednji među njima poneo glavicu luka, pa su svi pali i pro-pali.

lepa je vera u ljubav, ali  neostvarena ona je nesreča, a tu je i nekakav "strah pred letenjem".

nadam se, da sve to nije bilo previše za tog malog kolibrija.

puno pozdrava i sunčane dane želim,

m.