Ako si voda budi voda

koja se sliva niz padinu,

miriše mahovina na inje

i neku prijatnu postojbinu.

sakrivenog čara zimske idile

sve je otišlo u nepovrat-

kolorit i stari sat u vozu

tračnice smrnutih staza,

i predeli poput pesama-

što su se stvarale u nama.

Ako si cvet budi najlepši

duboko uronjen u zemlju,

sa krunom carskom na delu

i bezbroj nežnih šaputanja.

Ako se ponovo rodim Ženo

biću samo pesma na usnama,

prosuto inje od crvenih poljubaca

zaboravljenih negde u nepovrat.

Između pisma i ljubavi stoji peron,

koji dočekuje svoje putnike.

Ako si kamen probudi se sa pesmom,

o slepom putniku što putuje u nepoznatom-

pravcu svih lažnih nadanja i obećanja.

Između ljubavi i novih stvari biram putovanja!

Srecko Aleksic