PRASKOZORJE
Dok zora po mraku traži svoj put,
čuje se kukurikanje petlova.
Dobro je, srce zaigra u grudima.
Ima još nade, grad je živ!
Pravi gizdavi petlovi.
Ne, nisu roboti.
Ne bi tad srce zaigralo od nostalgije,
romantike davno zaboravljenog buđenja,
već od straha rogobatne mašine.
Dok koračam, misli struje u venama,
pitam se?
Da li će duša ikada pronaći svoj mir?
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 12. 02. 2026 ob 09:57
- Prebrano 76 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 0
