ZAMISLI
zamisli hod vihor i plamen
u modrini neba nad mirom
nepokretne zemlje
što nadimala se u tebi
kao obrazi što najljepše se smiju
kao ruke što granaju se
u svim smjerovima ne znajući
da zapravo postaju drvo deblo
i ostarjela kora
zamisli
neka gusta voda ti navire
u fokus kroz koji je onomad
zvonio potočić i treperila moja želja
kao bilje koje te željelo obgrliti
zamisli kako posramljeno priznaješ
da si me čekala ozarena obzorjem
da si maštala o mojim
dalekim očima koje su pitale
zar doista neprestano umiru zvijezde
i zar će zgasnuti svi sretni dani
ponekad protekle sate
sve do večeri ponovno
razgranaš u sebi i znaš
da samo na trenutke
duša dotiče iskre neke radosti
koju pokušavaš sakupiti u jezgro
okupiti u drhtaj i bijelinu lišća
što vječno najavljuju i ostaju
samo valovlje nepokošenih trava
što se vječno zelene
samo u dnu srca
Prekrasna poezija. kao obrazi što najljepše se smiju :):)
Večno zelenijo na dnu srca. <3
srce,
to so tiste trave z dna ...
prečudovito. ne najdem besede, da bi z njo opisal tvojo poezijo. le slutim lahko ceno vsega tega.
kako ti uspe povzdigniti vse čez tragično občutenje življenja k neminljivosti in hkrati ohranjati zavest minljivosti je tvoja čudežna poezija.
lep pozdrav iz mb,
m.
Šta je moć reči i govor vatre!
Bravo. Čestitam M:P.
Felix
Miko, od vrsnog pjesnika nisam ni očekivao drugačiji komentar. Hvala ti.
lpm
Mirko,
čudovito iz 3 x zamisli v 4. časovno kitico z mojstrskim zaključkom, ki ga pozna samo pesnik:
... što vječno najavljuju i ostaju
samo valovlje nepokošenih trava
što se vječno zelene
samo u dnu srca
Lp u SA, Caki
Hvala na odzivu, Caki .
Srdačan pozdrav iz SA.
MP
Najprej moramo občutiti, nato v sebi nositi, da lahko potem v sebi znova prebujamo. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Milan, hvala na podcrtavanju i na, ovako dobro, ispisanom komentaru.
Srdačno,
Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 11. 01. 2026 ob 11:52
- Prebrano 257 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 68.66