Čuvaj ovo lice i ove sate i ovu sobu

Jer ja sam tvoj muškarac 

I senka

I jedini gost kada svi odu

Na belom polju posteljine

Dva su se tela u čvorove zavezala

I ko će to da razreši i ko će to da prekine

Zašto te plaše buduće izdaje

Kad priroda za našu vernost ne mari

Već samo za lepotu dana što nam ga daje

Ti si moj vrhunac posle kojeg nema dalje

I provalija u koju slobodno padam

Oslobođen svih stvari

To pokvareno sutra postoji samo u tvojoj glavi

Ja sam tvoj bog

Tvoja jesen zrelih plodova

I vino koje odleži a ne ume da ostari

Ljubav nije od kamena i nije od gvožđa

Već je sva od oblaka i sva je od znakova

I od crvenoga sunca kojeg sipamo u čaše

Da nas opija 

I da nas vraća u puninu 

Dva zrna grožđa prepuna sokova

Željko Medić Žac