Na oblacima tvoga sna
Brojim naše zore, nežne lampice jutra,
vešto pogled bacam na rascvetane trešnje pod prozorom.
Tvoje se ruke uvijaju oko mog struka,
a ja ti skidam oblake sa neba
da na njima, kao na vaticama, spavaš –
jer anđeli nisu za ovaj svet.
Kao talasi se od mene odbijaju pene
sa tvojih dragih očiju.
Ti budiš pesmu u meni,
i ka meni hodaju neispisana slova.
Sve lepote ovoga sveta
bude se u tvom belom licu,
a moje je srce vladar dogorelih sveća
i svih novih vatri koje u njemu budiš.
Deo duše ostavljam na tvom jastuku,
i između daljina mostove gradim.
U ovom nemirnom svetu
ti si posebni, sudbinski glas.
Lepa.
... pa ja ti skidam oblake sa neba
da na njima, kao na vaticama, spavaš – jer anđeli nisu za ovaj svet.
Hvala, veseli me, da ti je pesem dotaknila srce
Lp
Čestitke k pesmi tudi z moje strani,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ernestina Suljić
- 01. 01. 2026 ob 01:49
- Prebrano 200 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 54.89