Ni leto ni zima ne mare
što se u meni menjaju stvari.
Nikoga zaista nije briga
što mi srce tako ludo igra.

Ti, moj nežni san —
dok ja spavam, tebi je dan.
Ljudske figure svuda se gube,
a ti si deo moje čudesne tuge.

Kao da su te anđeli s neba sneli,
pa se u plave mrvice nebo deli.
Ti si na drugom kontinentu daljine,
iz srca mi cediš kap po kap tišine.

Još spavam u ćeliji od cveća,
meni preko okeana diše sreća.
Sakrili su te oblaci plavi,
a u meni se opet menjaju stvari.

Ernestina Suljić