BEZ IMENA
Njezin zapljusne me san
kao bezimena težnja
dok na pučinu pušta
male papirnate brodove
U oku joj sjaji beskraj
Opet čekaš glas budućnosti
u pjesmi dalekih obala
kažem zagledan u onog sebe
koji uzaludno crta žal
i odgoneta izbrisane dane
Dugo dolaze snjegovi
crni od nemjerljive bjeline
dostignute snagom
vlastite suprotnosti
Moj zapljusne je san
U oku joj je zajednički žal
za malim papirnatim brodovima
na pučini što ostala je tajni
i zajednički glas prošlosti
Nostalgija me niodkud zapljusnula
odkrio sam da samujem u samoči
oko mene ptica žar
a ja čitam tvoje stihe usred noči.
Mirko,
Čudesno, kako to baš te bezimene stvari, mogu da nas najviše dodirnu, pa se pitamo, šta je to u nama, a šta je izvan nas...
L.P Dragana
Dragana, izuzetno lijepo i dobro pitanje.
Hvala ti na pažnji.
L.P.
Mirko
Čestitke k pesmi bližine,
lp, Ana
Hvala najljepše na pažnji i odabiru.
Pozdrav,
mp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 17. 12. 2025 ob 12:38
- Prebrano 270 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 111.21