U svetu haosa, nesnalaženja,

nesporazuma i jakih htenja,

pojavi se kao fatamorgana želja

das svet može biti satkan od veselja!

Samo na trenutak! Nestane pesma,

javlja se slutnja, u srcu led,

koža postaje nesnosno tesna,

topi se polako od butera breg.

Reže psi rata, dušu kolju,

narod da se bori, nema volju

brinu brigu, čeda svoja da nahrane,

čekaju neka svetlija zora da svane.

U kojoj se pojavljuje stameni breg,

gde čovek neće biti uplašen i bled.

Gde se čist vazduh srećno diše

i na ljubav sve cveta i miriše!

Puste želje, pusti snovi,

lov u mutnom i dalje plovi.

Čuje se jecaj daleko iz svemira,

tone polako al’ sigurno, breg od butera!

Dragana Andric