Biću dodir tiši od namere

Jer lepo je i užasno je i prelepo je to odlaganje

Dok sakupljam so sa tvoje kože i posipam je preko mahovine

Sva godišnja doba u tebi neka se dogode

Zbog zemlje 

Koja preko noći procveta

I slanog jezera koje hoće da se zamrzne

Najveće se vatre u korenju vlažnih šuma pale

I nema veće plime od one što nadolazi

Pre nego mesec u tebe uđe

Ne treba mi sat

Ne prihvatam kalendare

Biću čvor vremena među tvojim bedrima

I pobuna nerava dok si u grču za horizontom koji izmiče

Zamisli ovo kao putovanje

Koje traje satima

U sobi

Gde se sve topi

I kaplje preko nas na čaršave

Kada svaki

Pa i najmanji pokret

Postaje nepodnošljiv za tebe

Željko Medić Žac