Upropastio sam te za sve one koji će posle mene doći

Jer će te voleti mlako... i onako, uobičajeno

Kao po nekoj staroj navici

I ti nećeš tako moći

Ko će ti osmeh sa dve tri reči ubrati

Ko će nad tobom danonoćno da stražari

A da se nikad ne osećaš kao da si u tamnici

Niko te više ne može voleti malo

Neka se poređaju u redove

Neka se uplaše svih mojih ludosti

I svega što je od mene u tebi još ostalo

Stajaću sam u tvojoj senci

I neću nikom dati da te menja i popravi

Jer nema drugog vremena

Sem ovoga

U kojem vreme i ne postoji

Hoćeš li biti povređena

Ako bude drugačije nego među nama

Hoćeš li tražiti moje dlanove na svojim leđima

I nežnost koja je ničim izazvana

Pa ti si sva od mesečine i baruta

I ljubav je ova sve veća

I luđa

Jer ljubim te

Kao da si oduvek moja

I kao da ćeš zauvek biti pomalo tuđa

Željko Medić Žac