ČVORIŠTE
lebdio si nad suhim
poljima žita kad seoce je naše
tonulo u san korijenja
i zaspalo sa smijehom i suzom
sa uzdahom golog neba
tekao si u žilama potoka gorskih
kroz našu provinciju ogrnutu
suhim lišćem koje je voljela
u rane jeseni
stigao si je u predvečerje
i saznao da samo
pust val se razlijeva
žalima beskraja
da šapat je palmi nepremostiv
zvao si barku iz njenog sna
u kojem si je ljubio
na kraju ljeta kad božuri
se igraju s vjetrom
ali je nisi dodirnuo
jer makovi crveni su se razlili
glatkoćom neba i uzglavlja
zaspalog u čvorištu
per omnia seacula
Česar ne zmore telo, zmorejo duh, domišljija in pesem ... čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 24. 11. 2025 ob 09:18
- Prebrano 238 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 182.17