Drvo
U godovima
na mome srcu
kriju se zime bez duše.
Između njih su
paklena leta
što vode u tmurnu jesen.
Samo proleća
kažu da sam još živ
i daju nadu.
Starim polako
god po god
dižući ruke prema nebu.
Ponekad otužno i obesmišljeno pred očima isplove barke neumitnosti. Čini se da u jedan korak stanu naša pitanja, čežnje, radosti, pobjede i porazi...
lpm
Minimalizma izrekanja razvejano skozi širino čas in prostora. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)
- 21. 11. 2025 ob 13:16
- Prebrano 179 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 41