Stan u kome živim
Kada se delila zemlja ja sam bio kiša
ona kiša što se stapa sa vetrom,
A vetar mi odneo svet koji želim;
Kada se delilo nebo bio sam oblak
prepun očaja i tuge za izgubljenim snom.
Bez sna nema ni stana ni kuće gde mogu da spim,
tako naivan da sam od Tvorca tražio tapiju
da nadomestim sve ono što nemam-
A on mi u presudi reče: Konačno si se opametio,
Da je nebo plavetno a crvi su pod zemljom.
onom zemljom što si godinama radio-
A neko te pravi ništakom i skorojevićem,
tako krupne reči stadoše uz mene da me brane:
Kada mesto kaveza imam jedan mali dom,
sa prozorom na sneruke i ptice u njoj.
Stan u kome živim ima veliko srce.
Umeščenost v sebi je umeščenost sebe. Želje in hrepenenja pa so potem na dosegu. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvala Milane, razumeli ste moju pesmu.
Felix Orion
Kada je gramzljivost bio neuspeh ženske sujete. Uz pomoć Boga i komšiluka majka mi je prepisala stan, sa lakoćom i božijom promisli. Ovaj Tvoj Pesnik prof treba da uči našu decu u školi i drži privatno časove !
Pomislih: Adventisti su Anđeli , katolici zlatnici a pravoslavci Gusari. Nastade Božanska noć nad purpurnom mesečinom.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Srecko Aleksic
- 10. 11. 2025 ob 17:56
- Prebrano 214 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 94.6