***
Bio sam ubeđen da će nestati
Pre nego je ikad sretnem
I kaže mi ime
Da će se okliznuti s rubova moje podsvesti
U nepodnošljivi ekvilibrijum tišine
I u puste ravnice
Bez ijedne neravnine
A onda se dogodi taj susret
Kao snažan zemljotres
Koji menja geografiju moje sutrašnjice
Njeno je lice
Moja izgubljena mapa
Za svet koji se tek stvara od kišnice i plamena
Možda smo tek trag na rubovima papira
I mala zabeleška u arhivima zvezda
Ili smo dva žrvnja
Od kostiju i sirovoga mesa
Za neponovljivo brašno vremena
Čestitke za te zunanje in notranje impulze iskanja!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvalaaa puno Milane i veliki pozdrav!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 09. 11. 2025 ob 14:26
- Prebrano 196 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 43.5