Da li te stvaram dok te pišem

Ili si ti

Moja ljubavi

Onaj prostor između reči

Gde prestaje moja pustoš i počinje plima života

Moja žetva pre sumraka i tihe munje

I žuta svetiljka u noći bilja

Od pamuka

I pčelinjeg voska

U tebi se probudilo sve što me je napustilo

Sidro

Bačeno u detinjstvo

Stena pod kojom šume talasi mora

I miris nakvašene zemlje nakon letnjeg pljuska

Možda smo tek glina u rukama sunca

I vreme što se nakupilo

U školjkama

Tela

Možda nas ima i iza horizonta

Između onoga što jesmo

I svega što si htela

Da budemo

Željko Medić Žac