Znam, da je ovaj trenutak pozajmljen iz nekog davnog sna
I da ce biti vraćen dalekoj budućnosti
U kojoj me nema

Ili sam izgubljen

I ja to prihvatam
I priznajem da uvek te volim
Sa oštricom budućeg odsustva u ustima

I zato... budi moja propast neizbežna

Budi mi sve
Pre nego postanem ništa
I budi prema sebi iskrena i nežna

Jer ljubav je susret između dva odvojena vremena

Ali ova soba
Ali tvoja vlažna koža
Preko koje se svetlost preliva
U aromatična ulja i kristalizovani med

Središte je sreće koja se svemu otela

I onaj prostor i ona površina
Nad kojima se ostvaruje savršeni red
Između svih tačaka u nesavršenoj geometriji tela

Željko Medić Žac