Okovi neostvarenih ljubavi

Možda ona jeste bila baš ta
i stvoreni smo jedno za drugo,
ali platili smo danak mladosti
i naša priča nije trajala dugo.

Naravno, ostalo je večito pitanje
šta bi bilo da smo potrajali,
da li bismo svoju ljubav slavili
ili postali promašaj, pa se kajali.

A, onda se pojavi nova i srce osvoji,
ne želim, međutim, počnem ih porediti,
u glavi metež, ali priču guram dalje,
sebe ubeđujući da će se sve srediti.

Sledi repriza, sve već odavno viđeno,
još jedan rastanak, pa ljubav nova,
pitam se da li ona koja najviše boli,
u stvari, je bila ostvarenje snova.

Godine prođu, a pitanja uporno ostaju,
okovi neostvarenih ljubavi me prate,
na svaku novu priču svoju senku bacaju,
nedostaju mi, ali ne želim da se vrate.

Jer, eto, neke bivše ponovo sam sreo,
od zajedničkog, samo je prošlost ostala,
toliko razlike život je među nas ubacio,
retko koja od njih bi mi se sada dopala.

Zera Princ