Rekli su mi, Nemoj!
Hodati bosa po trnju dana
Ostaće tragovi usečeni u duši,
Boleće reči i nedostajanja
Kada se ceo svet moj uruši.

Koža će upiti, strele odapete
U dlanovima ostati otisci ruku,
Krvlju će lutati čežnje slepe
Toplota će drhtati u mome struku.

I pitam, Da li si srećan, miran i tih?
Ili te uznosi vatra što ljubiš i voliš,
Pa ti srce živi za taj jedan stih
A ti letiš i dišeš, ljubavlju goriš.

Rekli su mi, Nemoj!
Želeti više od dodira neba
Kada u tvome oku, moje oči sjaju
I sve se sruši i sve je baš kako treba
Tek ostaje samo Šapat u beskraju..

Malaino