NIKAD VIŠE deca
Onog davnog toplog leta,
izpod Jadrana plavog neba,
srela su se naša mlada srca,
na nekoj plaži kod Rovinja.
Plivajući zajedno na valovima,
ukrali smo suncu žar na stenama.
Ti znala si što je to prava stvar,
tvoj zlatni osmeh bio mi je dar.
Neki dečko u bermudama
se motao u tvojim rećima.
S njim si mnogo me živcirala
i ludu želju u meni budila.
Ali moja tupa glava
vrlo dugo nije znala,
da si mene time mislila,
i od dana prvog si me želela.
U nekim važnim stvarima,
si bila mnogo iskusnija,
s dečkom od devetnaest godina,
doma već si prije hodala.
Možeš, da s dečki vani odlaziš,
ali kokati se s njima ne smiješ,
tako ti je mama propovjedala,
da ne bi strast pobedila.
A ja sam samo filozofirao
i svoj život sam planirao.
Izazov nauke me mamio,
tako sam ti skroz govorio.
Bili smo na rubu ponora,
na jednoj strani škola osnovna,
a na drugi mnogo pitanja,
ali ti se nisi ništa brinula.
Poslednje smo večeri,
dugo stajali na obali.
Moje su se ruke same dignule,
i tvoju crnu kosu dotakle.
Naše usne vrele su se spojile
i najsladju strast okusile.
Htio sam te nežno grliti,
i do beskraja zadržati.
Bio sam previše mlad,
da bi sam otišao u Beograd.
Inaće bi moja sudbina,
sasvim drugaćije izgledala.
Neko smo si vreme pisali,
al' se nikad više videli.
Jedan drugog zaboravili,
dragoceno blago moru smo ostavili.
Bili smo tako mladi,
ali nikad više deca.
Samo po tvojoj zaslugi,
sam oslobodio se stida.
Kako sam mogao,
da te zaboravim?
I tvoje ime potisnem,
u dubine duše svoje,
gde ni traga svetla ne dodje.
Ali bol u srcu stvara oluju,
i ima možda nade na moru,
da se opet setiš na mene,
na svog dečka iz Slovenije.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dule Metulj
- 13. 11. 2009 ob 13:34
- Prebrano 1012 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 131
- Število ocen: 5
