U OČIMA KOJE PAMTE
ispred nas bešuman galop
kao knjiga zatvorena, u njoj
ispisujemo krajolik
dugim snovima brezā kraj puta
kasni topi se snijeg -
dar subotnji
u popodnevnom predgrađu
u nama galop – kamo su
koračali dani s kojim protekosmo
zapućeni prema sebi
zapućeni bespućem nebeskim
da odmorimo sve ambise ljudske
u nama. da procvjetamo
u rečenicama neizgovorenim
da zagrmi nam u grudima
da isperu nas kiše
da u kapima zamirišemo
kao isplakana radost
ispred nas grive vjetra
oči koje pamte
miris plastičnog cvijeća
sliku groblja u korovu
i prve korake golog djetinjstva
što još raste iz praznog doma u nama
i subotnjeg dana u predgrađu
smislom opčinjenog
Bravo Mirko, tole se dotika bralca:
... da odmorimo sve ambise ljudske
u nama. da ispišemo
neizgovorene rečenice
da procvjetamo iz oblaka
sa sunčevim zrakama
da zagrmi nam u grudima
da isperu nas kiše
da u kapima zamirišemo
kao isplakana radost ...
Lp, Caki
Tudi pesem je dragocena, ker v nove dneve povabi, poveže in shrani tudi tihe spomine. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 11. 09. 2025 ob 10:02
- Prebrano 677 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 203.52