Kad joj se pojavi osmeh  

Na krajevima usana  

Znam  

Da je mirna  

I da će uskoro da zaspi  

Kao žitnica pod srpom meseca

Kao zrela kruška koja žuti u korpi avgusta

Kao ostrvo koje naseljavam a nikad ga neću posedovati

Ne ljuti se kad joj kažem

Da je moj mali nasmejani brk

Niti se čudi što se ova soba izgubi

U beskrajnim geometrijama žudnje i ljubavi

Ona je vrući hleb u januaru

Za moje zube što za njom gladuju

I voda u ustima 

Zbog koje se nove reči

Na površini smisla pojavljuju

Željko Medić Žac