Nešto je u tebi od kamena i mahovine
Od reke koja se sliva niz obronke
S tajnim pamćenjem
Na davno zaboravljene kiše

Nešto u tebi miriše
Na zemlju posle letnjeg pljuska
Na suvo drvo i so na morskim poljima

Na belo brašno pod točkom vodenice

Krhka si kao grana
Koja nosi svu težinu neba

I plodna kao zemlja na kojoj klija pšenica

Ti si most između mene i sveta
I prostor koji me sadrži
Izvan zidova

Ono sunce u bunaru
Nad kojim se naginjem
I zbog kojeg bih opet sve iznova<!--/data/user/0/com.samsung.android.app.notes/files/clipdata/clipdata_bodytext_250819_215650_566.sdocx-->

Željko Medić Žac