U tebi ljubavi spava ceo vek moga ćutanja
Kao polja pšenice u kojima noć proklija
I jedna zvezda sjajna na mapi neba
Zadrhti sve do nemoći jezika
I nepouzdanih znanja
I bude pesma
Što glasa
Nema

Ali tebe ima

Tvoje ruke
Ne znaju da traže
Pa ipak sve je već u njima
I pepeo reči s tragovima ptica
I reč što odbija da bude napisana

Ti si so što cveta na mojim obalama
I med što kaplje iz mojih šuma
I unutrašnjih košnica

Željko Medić Žac