Tamo gde prestajem da govorim
Ti počinješ da postojiš
Kao svedočenje
O ljubavi koja je stanje
A ne pojava koja nas pustoši i zaceljuje

Ti si ono u šta svet ne veruje
Ili pokušava da zaboravi
A veće je od pesme

Tvoja nežnost nije onakva
Kakvom je drugi zamišljaju

U mojim rukama
Koje nikad nisu bile tamnica
Otkrivaš sebe i toplu i slanu i potpunu

I nemoj se postideti

Dođi
Gola od očekivanja
Kao žena koja jede metafore
I jedina pesma koja će me nadživeti

Željko Medić Žac