suviše dugo pamtim

jednom sam spazio jato ptica na obzorju

jato snežnobelih ptica na pupurnom nebu

trenutak smirenja

neponovljiv

neponovljen

večit

upoznao sam bar jednog Boga u bar jednom životu

upoznao sam i nekoliko smrti

neke prolazne

letimične

a neke trajne

u traganju za neuhvatljivim igrao sam se

Bokača

Dionisa

Gevare

Martna Lutera Kinga

igrao sam se i sopstvene senke

u svojim mamurlucima nisam tražio spas ni iskupljenje

niti sam se pronalazio u teškim otrežnjenjima

jednom sam tako

ugledao ogromno jato belih ptica

u veličanstvenom letnjem preletu

i poželeo da odletim s njima

a nastavljao sam svoje putovanje

kao onaj ukleti Holanđanin

uvek se iznova vraćajući

Erosu

Tanatosu

Erato

Taliji

zazivajući ih mahnito na svakom koraku

verujući gotovo suludo u svaki taj povratak

jednom sam sanjao veliko jato predivnih belih ptica

koje su u kljunovima nosile svoja srca

zapitao se u snu zašto je buđenje neminovno

i odmah zatim prestao da odlazim na te obale Hipnosa

putujući od obratnice do obratnice nisam se štedeo

nisam štedeo ni druge

nisu ni oni mene

uvek je misao o odlasku bila potiskivana

plemenitom namerom

ili neverovatnom željom za beskrajem

a ustvari

suviše se dugo već spremam za taj odlazak

i suvše dugo pamtim

Milen Šelmić