Kada staneš, a pod nogama tlo ti se rastapa
I propadneš u nepoznato vrelo što izgara
I izgubiš pojam o vremenu
O svojim korenima i plemenu,
O svemu što želiš i misliš da znaš
O hoću i neću raspredaš,
Dok u nepoznatoj lavi toneš
Shvatiš da jedino postojiš
Kada sebe nađeš u nekim očima
I razum se od srca otima
Sve snage i bure dok u tebi bujaju
Zbog tih očiju koje samo tebi sijaju
Sve što je bilo zaboraviš
Sve što će biti ne postoji
Zatočen u zlatnom kavezu nestaješ
Iz nepoznatih razloga ostaješ
Svestan nemoći da te iko izbavi
Bezazlene PLATONSKE LJUBAVI.

Malaino