***
Nije to tuga... ne nije
Ovo je nešto kao nedostajanje
Ali je teže i boli te i htela bi sad pobeći
I kao da se udaljavaš od izvora svetlosti
A čeka te staza i mračna i duga
I zima je i hladno ti je
Jer,
Postoje osećanja
Koja se ne mogu izreći
Dođi da te zagrlim
Izvan sveta mogućnosti
I dokaza jedne nemoguće ljubavi
I nek' te ništa ne zavara u meni
Na kraju vremena
I dalje ćeš biti cvet koji se otvara
A ja tek sunce što gasne i zalazi u rumeni
Hvalaaa od srca... veliki pozdrav!!!
Lepa. Doživljam jo kot tolažbo in klic Njej, da naj se ob tebi počuti varno in v miru.
Ti kot sonce, ona kot cvet.
Ti kot rumena toplota, ona ki jo zebe.
...
Da bi bilo čim več takšnih kavalirjev.
Hvalaaa od srca... i na komentaru i na lepom doživljaju. Veliki pozdrav!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 10. 12. 2024 ob 00:30
- Prebrano 271 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 144.65