Pomalo prohladna noć u novembru
S maglom koja se spušta
I teška i gusta
Preko naših tela u pokretu

I poljubac u hodu

I topla ruka koju izvlači iz kaputa
Da me uhvati za mišicu
Na koju naslanja
Glavu

I gle kako je ulica pusta

I da bi sa mnom
Dok se vraćamo odnekuda
Pa da se ušuškamo ispod pokrivača
I da tinjamo tamo kao svetla što se naziru

Sve dok se u nama
Dva užarena
Sunca

Ne spoje u zvezdu veliku i sjajnu

Željko Medić Žac