nečujni hod
davno si nestao
među bagremima
i topolama sastanaka
danas sjaji cvijet
ti mu liješ žilama korijenja
tajeći bezazlenost lišća
želiš se odmoriti
a davno si nestao
iz tebe su ponikle bajke
i ptičji cvrkut što topi se
u smijalicama njenih usana
u žuboru nevinih zvijezda
na usnulim peronima
nešto tvoje traži
ima li ikada rastanka
ima li ikada kraja
druga polovica tebe
trgom pronosi crvenu ružu
i čeka da raskoš boja
još jednom donese
ukus njenih usana
Postoji neka tajna prića.
Ali vidim, da ti je već poznaješ.
Divno.
Življenje dragih se nadaljuje, dokler jih nosimo v srcu in mislih ... čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 16. 11. 2024 ob 10:59
- Prebrano 282 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 74.41