Pre neko veče
A nakon mnogo i mnogo godina
Dohvatio sam se obične olovke sa stola
I nekog starog bloka za crtanje
Što sam ga pronašao
U prenatrpanim
Fiokama

I taj papir preda mnom postao je soba
S par slika na zidu iznad uzglavlja
S motivima trijumfalne kapije
I pomalo nakrivljenog
Ajfelovog tornja

I noćna lampa u uglu
I rasklopljena daska za peglanje
I draperija u boji naranče kao pozadina

I po sećanju
Krevet koji lebdi u vazduhu
Njene kose na izgužvanom jastuku
I posteljina kao naborani reljef krajolika

I krenem od vrata
Od svetlosti koja se preliva
Preko njenog desnog ramena i bokova

Izvučem onu liniju po sred leđa
Jedna je noga ispružena
A druga je savijena
U kolenu
Kao da gura od sebe
Karirani pokrivač u plavičastim bojama

Malo se mučim oko stopala
I polako senčim sva ona mesta
Na koja svetlost noćne lampe ne pada

I koja će ostati
Skrivena od pogleda

Željko Medić Žac