OSLOBOĐENA
Prerano je zapjevala.
Morala bi šutjeti,
dok je tkala plašt
za kostobolju
kasne jeseni.
Stigla je prerano,
s tobom,
u prvoj brazdi,
dok si joj plugom nokta
prevrtao voljni drob.
Nisi smio stati
kad si zapeo,
zdrobio prvu kost,
nisi se smio okrenuti
i preko ramena pljunuti,
nisi se smio vratiti
po istoj brazdi,
nisi smio nogama
gaziti po njenim
ugrušcima.
Morao bi znati
da će iz njih
njena duša izaći
i oslobođena
pred tebe stati.
Zar si uistinu
toliko vjerovao
mitu o Euridiki?
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 11. 10. 2009 ob 02:02
- Prebrano 806 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 275
- Število ocen: 7
