***
Oko pola sedam izjutra
(Dakle tek što se probudila)
Pustila mi je poruku od svega dve reči
"Poneću... "
I ja sam pomislio
Kako me niko nije tako voleo
Bez velikih izjava o snazi svoje ljubavi
A sa toliko malih dokaza
Koji su svakodnevni
I sve učestaliji
I u koje više niko ne može posumnjati
Izvirujem
Kada će doći
I ono što je ponela
Iz njenih će
Ruku
Završiti kao reč u mojim ustima
Ful mi je zanimivo, kako malo pravzaprav razumem pesmi v tem jeziku, saj ko se pogovarjam s sodelavci iz bosne še kar gre. Sploh ne vem kateri jezik bivše Juge je to?
Ja Vas Matej odlično razumem, a ovo je srpski jezik i nema neke razlike između srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bošnjačkog jezika. Veliki pozdrav!!!
Potujemo skozi vsakdanjost, skozi minevanje časa in med prostori (tudi morda na nevsakdanji dan), pa vendar se vedno vračamo v (neminljivo) besedo. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvalaaa od srca na divnom komentaru i veliki pozdrav!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 14. 10. 2024 ob 22:19
- Prebrano 320 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 63.05