Dok mi dah nejednakim ritmom grudima se probija,
sa jednom misli okupirana svest,
srcu još čežnja lomi otkucaj, u biti il ne biti ritmu diše,
i izdiše, izdiše život.
Sat otkucava, minut kao godina cela,
U godini minut kao večnost.
Zašto se duša tek uz dušu probudi?
Pa onako probuđena, procveta i uzbuja, poleti.
Bez krila.
Padu se ne nada, a bol čeka, ljuta, ljuća od celog sveta.
Ukrstimo mačeve, lakše je. Pa ko pobedi, neka mu je.
Bolje je mreti, Bog me voli.
Tišina hladna, mrzne noć i daljinu od 200 koraka i 3 uzdaha.
Koliko košta ego?
150 belih ata i 100 ljutih zmaja.
U boj! Povikaše.
Crvenim galopom u srcu se potukoše.
Samo izdah.
Tišina osta sama.
S one strane duge.

Malaino