Spazio sam je
Na velikoj udaljenosti
Kako ubrzanim koracima hita
Sve do mesta na kojem sam je čekao

Daleko od usamljenosti
A nadomak ushita

Povlači haljinu rukama
Zabacuje torbicu
Na rame
I pramen kose stavlja iza uveta

Zbog vetra
Koji se provlači između zgrada
Obigrava oko nje i pokušava da joj priđe

I širim ruke kao krila
S kraja na kraj ovog malog sveta
Da me ljubav velika i poslednja ne mimoiđe

A već mi se dogodila

Željko Medić Žac