Mmmmm ...

... zrele češnje na dosegu roke

Krasna.

lp

ja, Maša. prijatelj, ki je nekoč živel v libiji, mi je povedal, da so ponoči zvezde v puščavi videti tako blizu, da bi jih lahko nabiral z roko. mu verjamem. tukaj, tudi če sem šel daleč od luči, tega nisem doživel.

pomislil sem na češnje ...

lp, m

hvala, tuskulum, me veseli.

lp, m

Žalostno.

...jer ljubav kao entitet i jeste bit čovjeka. Iz prve čini se da pero prihvaća običnu igru,
ali poeta umijećem igru oblači u poetsko ruho. 

lpm

lepa hvala, mirko.

lp, m

lubi, zakaj?

nisem član partije ljubezni slovenije, oz masovne psihoze ljubezni, ki je nikjer ni.

vse do fajmoštrov, ki žugajo s prstom, ti moraš ljubiti! ali pa nisi iz našega tabora. ne rečejo ubogati.

ampak, kaj si mislil?

dragi, mirko. možda ničeg ni nema. ali ipak je na tom svetu majka dokaz, da biče je ljubav. več kad nije bilo sreće, onda je to sirota, i tako redom. 

postoje primeri koji su potpuna negacija toga, šta znači da je u svemu velika bol. 

tu je i smrt. ali kao što smo rekli, u absolutnom smislu ljubav i biće ne mogu se odvojiti. ali logičnim putem došli bi samo do tautologije. 

sve je isto, samo su to neki novi klinci...

i kad neko ode, zar ne ode deo nas sa njim.

še enkrat, hvala,

lp,

m.

Razmišljanje vrijedno pažnje. I još jednom opetujem te riječi.

lp,

m

dodao bi još, ničeg nema, u smislu, da treba sve (i sebe? )izgraditi radom. taj put i njegove mane ali i istinu znamo.

ali na kraju, stara je sholastika, dolazimo do toga da je ljubav uzrok ljubavi ili da je bog uzrok samoga sebe odnosno beztemeljni temelj. samim time suština i postojanje izjednačuju se(spinoza).

ili sa nešto više smisla, kao kod dostojevskog, da je ljubav bezrazložna, ljubav za ništa ili volim te jednostavno zato što jesi. itn.

ostalo stoji.

hvala puno na pažnji,

lp m

Ovdje je ponekad pažnja zapravo POTREBA, potreba da se, čitajući tvoje komentare i opservacije, prisjetim mnogo toga (podcrtanog i važnog u beskraju sveukupno pročitanog...izdvojenog....izuzetnog..)

lpm

hvala, mirko. ipak to još nisu pesme. samo jecajuči nekako i komentari, brzi su. iako čudno zvuči, kako ti pišeš, puno je staloženije, mirnije i sa više smisla. ja kasno shvatam, da je filozofija (koja je po mome uskom shvatanju završila sa heideggerom), več neko prošlo vreme. recimo, prolazeći pokraj kafane koju su kupili stranci koji su u biti još na guslama, sa parama savršeno nepoznatog porekla, čučeš tinu turner, ali bez svake pozadine, istorije i posebnosti.

pomisliš, gotovo je, muzika je muzika, veče je predivno i zaborav. ali uz to primetičeš, ako si budan i sve barakude, koje u skupim kolima kruže gradom da bi pokazali svoje mišiće, jer njihovo  postojanje drugog smisla niti nema. getoizacija. oštra nevidljiva žica i pazi se, da se u pogrešnom trenutku ne nađeš na pogrešnom mestu, je istine iza sve nonšalantnosti moga grada.

sarajevo je verovatno puno kompleksnija priča. ali eto, toliko.

elan vital odjekuje u svemu.

lp, m

ono, čudno zvuči, ali kontam, osječam i vidim  tvoju nedostižnost..., ja sam možda samo komentator onoga čega više nema.