Zašto vas čujem

a ne vidim - gde ste?   

Dok se noć spušta, 

odozgo, sa visina    

kao prsti modrog džina.

Milujući gluve vlasi trave, 

pucamo kao staklo moje srce i ja.

Moje srce tako ponizno

pretvara se da je pohlepno. 

Pod nama prži teško, preteško;  

ustajali crni dim 

i prevrnuta zemlja. 

Zelena polja, preorana

usijanom vrteškom.  

Na mrtvoj straži, ležimo;  

u groznoj tišini.

Nemamo kuda a nemamo niotkuda;   

da bežimo.

Mi, nezvani pijani gosti,

možda još ove noći budni;  

pred jednostavnim tajnama.

dejanivanovic