JESEN
Sa grana lišće pada,
Suton je – doba gluho,
Parkovi moga grada
Oblače novo ruho.
Iz mene tuga krenu:
Ko mi to leto krade?
Zašto da ruže venu?
Šta to od trave rade?
Sedam na klupu mrku
Sav tugovanju predan.
Tu mi u punom trku
Doleti listić jedan.
Ljut, na njegovu granu
Vetar istresa bes.
Tužan je na mom dlanu
Što igra zadnji ples.
Vetar ga uze s dlana.
Ne znam šta mu je treb'o?
Njegovog zadnjeg dana
Mnogo je tužno nebo.
Proplaka nebo tmurno
U smiraj ovog dana,
I ja zaronih žurno
U reku kišobrana.
Idući tužan putom
Spazih: zelēn nestala.
Na konju svome žutom
Jesen je dojahala.
Suton je – doba gluho,
Parkovi moga grada
Oblače novo ruho.
Iz mene tuga krenu:
Ko mi to leto krade?
Zašto da ruže venu?
Šta to od trave rade?
Sedam na klupu mrku
Sav tugovanju predan.
Tu mi u punom trku
Doleti listić jedan.
Ljut, na njegovu granu
Vetar istresa bes.
Tužan je na mom dlanu
Što igra zadnji ples.
Vetar ga uze s dlana.
Ne znam šta mu je treb'o?
Njegovog zadnjeg dana
Mnogo je tužno nebo.
Proplaka nebo tmurno
U smiraj ovog dana,
I ja zaronih žurno
U reku kišobrana.
Idući tužan putom
Spazih: zelēn nestala.
Na konju svome žutom
Jesen je dojahala.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 01. 10. 2009 ob 11:24
- Prebrano 1371 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 769
- Število ocen: 19
