Trave im behu;

svakakav otrov i lek.

Što ih najprije ljuta

guja popije.

Pa zapišti, legne zgrčena,

upletena, otrovana u glogovo trnje.

Vidar, vladar, travar, ranar,

zastao jednom pred tvojom

kapijom naroda, ruševino bez srca;

inok, beskućnik, usamljenik, lutalica.

Veruj mi.

Veruješ.

Kud' je sve polazio,

daleko dosezao;

dalje, dublje od nas.

Ništa ne zboreći.

Šta je čoveku beščasni,

pogan jezik, raspolućen?

Dovoljno je znati od jakih,

ljućih od guje ljutih trava,

gorki melem raspoznati;

što nepoznate bolesti,

žive rane vida ali, ne govoreći!

Jer onda, tajne više nema ...

dejanivanovic