Stopedeset žutih konja i sto belih ata
Galopira venama i srcem, sada...,
U daljini jedna bela vrata
I iza njih nada.

Šta je istina? posle svega pitam
Da li umire u ćutnji, sama?
U noćima, kada sa tišinom ridam,
Gasim žeđ svoga plama

I pijem nepoznatu tminu
Svetlost da smirim i skrijem
Dok dani ne stanu i večnost minu
Sa nemuštima boj svoj bijem

Stopedeset žutih konja i sto belih ata
U otkucaju mome spava
Ja nemam ključ od tih vrata
I dva oka plava.

Malaino