Kažu, ne valja dok grmi,  

da se ljudi mole i krste;

očekujući nestanak struje

kad će se svet zaustavti za tili čas,   

deda se propinje na prste

da dohvati staru, čađavu, lampu na gas. 

Onda krene da nam priča priče;

nesreća je uvek bila tamo, gde sija

tamo gde je vriska, gde vrvi.

U varoši je pijačni dan u petak

kad su moja braća i komšije, 

išle na sud.  

Onda se svađali pred krčmom

ko će naslediti imetak;

pa sevnu noževi, zatalasaju se lokve krvi. 

Zatočenika suludog vremena,  

verovanja, praznoverja …

dejanivanovic